Božo Skoko

dr.sc. Božo Skoko

Božo Skoko je redoviti profesor na Fakultetu političkih znanosti Sveučilišta u Zagrebu, gdje vodi kolegije iz odnosa s javnošću te obnaša dužnost voditelja poslijediplomskog studija Odnosi s javnošću. Uz odnose s javnošću bavi se istraživanjem identiteta i imidža država te fenomenom brendiranja. Suutemeljitelj je Millenium promocije, vodeće hrvatske agencije za komunikacijski menadžment te dugogodišnji konzultant za strateško komuniciranje i brendiranje destinacija. Bivši je novinar i urednik Hrvatske televizije. Autor je osam knjiga te više od sedamdeset znanstvenih radova.
  • Pratite me na društvenim mrežama
  • facebook icon
  • facebook icon

Balkanski mediji i školstvo podgrevaju predrasude

Božo Skoko, profesor zagrebačkog univerziteta

Prevazilaženje predrasuda je dug proces, ali obrazovanje, mediji i lično iskustvo najefikasnije doprinose njihovom razbijanju - kaže za “Blic” dr. Božo Skoko, profesor na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Zagrebu i stručnjak za imidže naroda.
Skoko je autor knjiga „Država kao brend“, „Hrvatska i susedi“ i brojnih istraživanja o stereotipima i imidžima naroda na Balkanu, od kojih je poslednje o balkanskim predrasudama povod za ovaj razgovor. Skoko ističe da su mediji, a delom i obrazovni sistem, u protekloj deceniji više radili na očuvanju, nego na razbijanju balkanskih predrasuda. Pri tome, kako dodaje, ne može se generalizovano govoriti ni o jednom narodu na Balkanu. Kako kaže, svi su prilično skloni predrasudama, a razlike se uočavaju među različitim društvenim grupama, stepenu obrazovanja i sličnom.

- Što pre Balkan postane prepoznat u Evropi po napretku, međusobnom poštovanju i normalnoj saradnji, svima će nam biti bolje. Jedno pravilo u brendiranju država kaže kako ljudi u svetu pamte neko mesto po poslednjem velikom događaju. A svoje nazore počnu menjati tek kad se tamo dogodi nešto značajnije. Dakle, vreme je da vesti o sukobima, zločinima i mržnji zameni neki veliki iskorak u normalizaciji.

Koliko su narodi na Balkanu skloni predrasudama i stereotipima? Vladaju li predrasude u većini?

- Svi narodi su skloni predrasudama. Bez obzira na stepen civilizacije. Jednostavno, često nemamo prilike, vremena ili želje upoznavati druge u pravome svetlu. Zatrpani smo hiljadama informacija svaki dan i naš mozak ne stigne racionalno sve da analizira, pa pribegavamo stereotipiziranju. Tako se više i ne čudimo kad čujemo u svakodnevnom govoru „škrt ko Škot“, iako svi Škoti nipošto nisu škrti, ili „siromaštvo kao u Africi“ iako na tom kontinentu ima nekoliko prilično bogatih država. Stereotipe i predrasude o drugima nalazimo kod svih naroda u ovom delu Evrope. Kod onih društvenih grupa koje bolje poznaju pravo stanje stvari stereotipa i predrasuda je manje.

Mentalitet je deo identiteta

Da li su mentaliteti, takođe, predrasuda?
- Mentaliteti su deo našeg identiteta i teško se menjaju. Ali oni automatski ne moraju biti negativni. Pojedini narodi su svoje mentalitete učinili toliko simpatičnim da su postali njihov prepoznatljiv način života. Mentaliteti se opet s druge strane menjaju pod pritiscima savremenog načina života.


Koje su najčešće predrasude balkanskih naroda? Šta nam je zajednička karakteristika?

- Uvek nam je kriv neko drugi za nevolje i probleme, vrlo teško prihvatamo kritiku, nismo baš spremni priznati svoje loše strane. Jednostavnije je – umesto preuzimanja sopstvene odgovornosti, odgovornost prebaciti na drugoga. Takođe, imamo jako puno predrasuda o svetu koji nas okružuje. Nažalost ili na sreću, realnost nam često pokaže da nam nisu baš prijatelji oni koje smo decenijama tako percipirali, a ni neprijatelji oni koje smo tako nazivali.

Od čega sve zavisi utisak o jednom narodu?

- Uglavnom na imidž utiče sve što se događa u državi – od toga ko je na vlasti, pa do toga kako se država odnosi prema manjinama, ljudskim pravima, kako funkcioniše demokratija, ekonomija. Drugi važan kanal su proizvodi iz određene države, pa tako moda govori o Francuskoj, dobri automobili o Nemačkoj, tehnika o Japanu, satovi i čokolada o Švajcarskoj. Treći način je kako se država promoviše kroz turizam, kulturu, medije, sport. Zatim, kako o njoj izveštavaju strani mediji, u kom kontekstu se spominje u filmovima. Dakle, puno je kanala kroz koje nastaje imidž države. Imidž države se gradi godinama, a može se promeniti u dva dana.

Koliko su predrasude opasne?

- Predrasude mogu dovesti do nesagledivih posledica. Nacionalne ili etničke predrasude omogućavaju pojedincu i širim grupama iluziju razrešenja sopstvene frustrirajuće situacije. Izvori predrasuda mogu biti društveno-istorijski, kao što su ratovi ili ekonomski odnosi, socijalno-kulturni, poput različitih običaja, vere, jezika; situacijski, poput krize, nezaposlenosti, te psihodinamički, kao što su nezadovoljstvo, agresija, unutrašnji konflikti. Delovanje pod uticajem predrasuda, kad ono dobije na intenzitetu, redovno pokazuje pad u primitivne oblike ponašanja. Otvoreno izražavanje se može manifestovati kroz ogovaranje, izbegavanje, diskriminaciju, fizički napad, te istrebljenje, kao konačni izraz antipatije i neprijateljstva prema jednoj grupi ili narodu.

Malo posećujemo susede

S obzirom na opsežno istraživanje koje ste radili, kakav je imidž Hrvatske u susedstvu?
- To istraživanje je pokazalo da najbolje mišljenje o Hrvatskoj u Srbiji imaju oni koji su boravili u Hrvatskoj nakon rata, jer su se lično uverili kako srpska manjina u Hrvatskoj uživa sva prava, kako se više na automobile sa registracijama iz Srbije ne gleda popreko, kako sve više Srba letuje na Jadranu... Nažalost, to isto istraživanje je pokazalo da relativno malo naših građana putuje i boravi u susednim državama.


Da li su i narodi u EU skloni predrasudama, kada je Balkan u pitanju?

- Itekako. Proteklih 20 godina smo svašta mogli čuti i pročitati o ovom delu Evrope – od toga da ovde žive divlja plemena, naoružana vekovnom mržnjom, pa do toga da je ovo područje izvor zla i nestabilnosti za ceo kontinent. Ali moramo biti realni, pa priznati da smo im i sami davali povoda, odnosno da su mnogi događaji koji su se ovde dogodili dodatno podgrevali takve stavove.

Cijeli intervju možete pogledati ovdje:

http://www.blic.rs/Vesti/Politika/329841/Balkanski-mediji-i-skolstvo-podgrevaju-predrasude

Preuzmite cijeli tekst ovdje